U momentu kada se posledice pandemije virusa COVID-19 uveliko ose膰aju, iako karantin i druge mere deluju kao davno pro拧lo vreme, svet i privreda se suo膷avaju sa novim izazovima.

Na globalnom nivou prisutni su visoki inflatorni pritisci, kao direktna posledica monetarnih politika vo膽enih za vreme pandemije. Dodatno, tr啪i拧ta rada su se preokrenula, te se pred privredom pojavljuju novi izazovi pronala啪enja i zadr啪avanja kadrova, prilikom ostvarivanja, do skora dominantnog cilja, maksimizovanja profita. Dalje, geopoliti膷ka nestabilnost i uticaj  na cene energenata pogor拧ali su ekonomski polo啪aj skoro svih privrednih dru拧tava u Evropi.

Tako膽e smo svedoci 膷injenice da je ameri膷ki dolar dostigao istorijski maksimum u poslednje dve decenije, nakon 拧to su Federalne rezerve Sjedinjenih Ameri膷kih Dr啪ava agresivno povec虂avale kamatne stope od marta 2022. godine. Gotovo sedmogodi拧nji period negativnog EURIBOR-a se okon膷ao u julu 2022. godine, kada je Evropska Centralna Banka (ECB) izvr拧ila pove膰anje kamatne stope, u poku拧aju redukovanja inflacije u evro zoni.

Upravo u ovom periodu visoke neizvesnosti, kako na makro tako i na mikro nivou, pribli啪avamo se obele啪avanju prve decenije od krucijalne promene propisa u oblasti transfernih cena u Srbiji. Budu膰i da trenutni ekonomski i finansijski uslovi mogu u budu膰nosti samo doprineti  uslo啪njavanju interkompanijskih odnosa i posledi膷no analize transfernih cena, ovo je dobar momenat da se osvrnemo na prvih 10 godina prakti膷ne primene regulative u oblasti transfernih cena.

Zapravo, 膷ini se da je sa aspekta transfernih cena, trenutna situacija kompleksnija 膷ak i od one u 2020. godini, kada su se pojavili razli膷iti poslovni izazovi nastali kao posledica pandemije. Naime, tada su poreski obveznici, ali i Poreske uprave razumno o膷ekivali smernice ili uputstva od regularnih tela za postupanje u vanrednim okolnostima pandemije. Posledi膷no, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u decembru 2020. godine objavila dokument Smernice o implikacijama pandemije Covid-19 na transferne cene, kojima je dala preporuke za postupanje u okolnostima pandemije. Iako ovaj dokument nije dao konkretna re拧enja za mnoge situacije sa kojima su se privredni subjekti susreli, poslu啪io je kao oslonac i osnova za re拧avanje izazova kada je u pitanju analiza transfernih cena u svetlu konkretnih okolnosti prisutnih tokom pandemije. Suvi拧no bi bilo re膰i da o bilo kakvim smernicama i preporukama za postupanje u trenutnoj situaciji nema ni govora.

Stoga, u 鈥�(ne)i拧膷ekivanju鈥� nove regulative, mo啪emo se dota膰i prakti膷nih izazova vezanih za postoje膰a pravila. Ukoliko se vratimo na aktuelnu temu kamatnih stopa i interkompanijskih zajmova, primeti膰emo da je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica[1] uvedeno pravo primene op拧tih pravila o utvr膽ivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" za interkompanijske zajmove (OECD pristup) u inicijalnoj verziji seta pravila o transfernim cenama (uvedenoj 2012. godine), dok, anegdote radi, jo拧 uvek nisu postojala detaljna uputstva za primenu ovog principa kod zajmova izdata od strane samog OECD-a.

Dodatno, shodno lokalnim pravilima, za sve koji se odlu膷e za primenu OECD pristupa, uvedena je i uslovna primena OECD pristupa za sve zajmove obveznika. Iako je polazna premisa ovog zahteva jasna i nastoji da elimini拧e manipulacije obveznika tj. 鈥漜herry picking鈥� pristup u analizi, u praksi se pokazalo da je zahtev ipak preobiman (eng. burdersome) i te拧ko sprovodiv.

膶ini se da se previdelo da primena OECD pristupa za finansijske transakcije kod privrednih dru拧tava, a ponekad i kod banaka, zahteva kori拧膰enje eksternih baza podataka (npr. Refinitiv Eikon, Bloomberg, Deal Scan) 膷ija cena licenci nije zanemarljiva. Dalje, primena OECD pristupa je veoma slo啪ena i zahteva 拧iroko poznavanje karakteristika finansijskih instrumenata, te se postavlja i pitanje postojanja adekvatnih kadrova, kako na strani privrede tako i Poreske uprave koja 膰e primenu ovog pristupa da kontroli拧e. I sam projekat OECD-a za analizu finansijskih transakcija trajao je godinama, a sam dokument Smernice za transferne cene u finansijskim transakcijama (engl. 鈥�Transfer Pricing Guidance on Financial Transactions鈥�) je objavljen tek u februaru 2020. godine.

Osim neekonomi膷nosti i slo啪enosti analiza, va啪no je napomenuti da nisu svi zajmovi pogodni za primenu OECD principa, budu膰i da zbog svojih karakteristika ne predstavljaju kandidate za koje je mogu膰e prona膰i eksterno uporedive podatke (npr. kratkoro膷ni zajmovi).

Zakonska alternativa primeni OECD principa je primena kamatnih stopa 鈥瀡an dohvata ruke鈥� koje objavljuje Ministarstvo finansija (u daljem tekstu: propisane stope). Propisane stope su inicijalno zami拧ljene kao svojevrsna olak拧ica poreskim obveznicima, koja bi trebalo da obezbedi ekonomi膷no sprovo膽enje analize i lako odre膽ivanje kamatnih stopa na nivou 鈥瀡an dohvata ruke鈥�. Iako su propisane stope 拧iroko primenjene u praksi, one su tako膽e izazvale brojne probleme i nedoumice u prakti膷noj primeni, naro膷ito kod obra膷una poreza po odbitku kod isplata kamata.

Primera radi, kamatne stope za 2022. godinu su objavljene tek u decembru 2022. godine, te su se poreski obveznici koji nemaju mogu膰nost primene OECD pristupa tokom cele 2022. godine nalazili u procepu izme膽u 膷ekanja objavljivanja stopa, neispla膰ivanja kamate u inostranstvo ili primene objavljenih kamatnih stopa za 2021. godinu, pa onda eventualne korekcije ve膰 podnetih prijava kada propisane stope za 2022. godinu bude objavljene. Na啪alost, jedino raspolo啪ivo mi拧ljenje Ministarstva finansija na ovu temu iz 2017. godine[2] navodi da se u situaciji kada propisane kamate za konkretnu godinu nisu objavljene, analiza sprovodi primenom OECD pristupa, a kao 拧to je gore obja拧njeno, ovo ipak, na 啪alost, nije jednostavna ve啪ba.

Objavljene stope 鈥瀡an dohvata ruke鈥� za 2022. godinu (za RSD i EUR) su uprkos o膷ekivanjima da 膰e uzeti u obzir trend rasta kamata koji je bio prisutan u 2022. godini ipak objavljene u ni啪oj vrednosti od stopa prethodne godine.

Dalje, ne postoje jasna pravila kako se obra膷unava prose膷no stanje zajma u drugoj valuti, na koje se primenjuje propisana stopa, te se u praksi nailazi na razlike u obra膷unu prose膷nog stanja zajma, te posledi膷no razlike u obra膷unu korekcije osnovice poreza na dobit po osnovu zajmova itd.

Tako膽e, primena propisanih kamatnih stopa 鈥瀡an dohvata ruke鈥� za definisanje kamate u ugovorima o dugoro膷nom zajmu se pokazala kao administrativno zahtevna (naro膷ito kod zajmova iz inostranstva), budu膰i da sa sobom povla膷i aneksiranje ugovora o zajmu na godi拧njem nivou.

Imaju膰i u vidu neekonomi膷nost i nepogodnost primene OECD principa za sve zajmove, kao i prakti膷ne probleme primene propisanih stopa istaknutih iznad, verujemo da je ova tema vredna razmatranja i a啪uriranja pravila. U prilog tome govore i teku膰a de拧avanja, inflacija i rast kamatnih stopa, te ne bi bilo lo拧e preispitati trenutnu politiku odre膽ivanja propisanih stopa. U suprotnom, postoji rizik da kamatne stope 鈥瀡an dohvata ruke鈥� za 2022. godinu, kad napokon budu objavljene, ne膰e biti prilago膽ene trenutnim uslovima u privredi.

Na kraju, 啪elimo da se osvrnemo na jo拧 jednu temu koja je 膷esta tema specijalista transfernih cena. Naime, strukovno 啪ustra diskusija se vodi oko pitanja da li je zahtev regulative da poreski obveznik sam obra膷una i iska啪e korekciju transfernih cena u Poreskom bilansu dobro ili lo拧e zakonsko re拧enje? Iako prakti膷ari nisu do拧li do uniformnog zaklju膷ka u ovom pogledu, ovom prilikom bismo naglasili da verujemo da bez ovog zahteva ne bi do拧lo do ovako ozbiljnog pristupa ovoj oblasti od strane privrede u Srbiji.

[1] 膶lan 61, Stav 4 Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

[2] Mi拧ljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-219/2017-04 od 27.3.2017. godine

Autori 膷lanka:

Jelena Miljkovi膰, direktor odeljenja za transferne cene
Anja Vu膷ak, menad啪er odeljenja za transferne cene